Blog post

Klasje je moja nova opsesija. Izmiče mi, kao i sve druge opsesije. Kad prestane da izmiče, prestaće i opsesija.

Klasje je misterija, zelena. Ono se njiše, pevuši, mami, privlači. Plišano je. Svilenkasto. Ponekad baršunasto. Ne volim baršun toliko, koliko volim reč „baršunasto“. Uglavnom, ono nešto hoće od mene, kao i sve druge stvari na svetu. Muči me. Traži od mene. Zahteva.

 

Znam ja. Rodjena sam kraj tog klasja. Ono se menja, premešta, umire i raste ponovo svake godine, ali je i dalje Tu. Ja nisam bila. I sad me pita. Sad prkosi. Zanimaju ga druga klasja iz mojih mnogobrojnih prethodnih života. Kakva su bila? Ne razume ono da je moja definicija klasja, moj pojam o klasju- skrojen Ovde, skrojen po Njemu, prema Njemu. Nepotrebna ljubormora dakle. Ali, opravdana. Ona druga klasja jesu možda bila zelenkastija, plišanija…ali, iskreno, ne znam. Nisam ih primetila.

Poredjenje. Strah od toga biti predmet poredjenja.

 

Zri klasje

A za mene postoji samo jedno klasje. Klasje Kraljevaca. Druga klasja- koja ne rastu u Kraljevcima – za mene i nisu klasja. Ni ti- kraljevačko klasje, ne bi imao vrednost sam po sebi, da ti je Kraljevci nisu udahnuli. Ono što su ti oni dali čini te- vrednim. Jer mi smo stvoreni od istog materijala. Oblikovani smo istim vazduhom, istom vodom. Boje mog detinjstva tebe čine delom jedne velike slagalice koju i dalje spajam u svom sećanju. Ti si moje Odredjenje. Ti si deo zeleno-žutog šaha moga sela rasutog svuda oko mene. Ti si u meni.

 

Tražila sam te tamo. Onda sam izašla iz sebe, ka tebi, da te Tamo nadjem. Kada sam te ugledala, nisam znala da li si to Ti- one boje i oblici na horizontu moje duše skupljani godinama, ili si Ti- ovo što sada vidim po prvi put, i zadnji, pripadajući samo sadašnjem trenutku, kome smo oboje nedostupni. Mi nemamo istoriju u ovom trenutku. Imamo samo vizuelnost.

Zri klasje

 

Sami smo. Ali, kada bi nas neko, ko sa strane posmatra, video zajedno, da li bi mislio da smo bliski? Mi bismo u njegovom sećanju ostali ono što si ti sam u mom- stopljena slepljena fleka od boje i oblika na horizontu duše.

Zri klasje

 

Znaš, ti si sada sve što imam. Šta li si sa mnom učinio tada kada sam bila devojčica i trčala ovuda krastavim kolenima? Čime si me odredio? Zelenilom? Njihanjem? Tišinom? Svojom tajnovitošću?

 

Obilazim sva mesta sa kojih mogu da te vidim, pokušavajući da se setim-čega? Ničega? Svega? Želim da se sećem. Sećam. Šta ako sam te izmislila u svojoj prošlosti? Šta ako nikada zaista i nisi bio tamo? Ovo je: novo klasje? Tudje klasje? Dozvoli mi onda da te sada upamtim. Da li je kasno da te sada upamtim?

 

Zri klasje

Nešto me stalno goni da idem istim putevima tražeći nešto, a nailazim na isto- na potrebu. Za traganjem. Uvek nadjem to isto- nemir, zbog Nenadjenoga.

Zri klasje

 

Zar ne vidiš da smo zarobljeni u paradoksu, ja i ti?

 

Onoga doba kada nismo još počeli da mislimo, nego smo se koristili utiscima. Skupljali smo isečke spoljašnjosti. Ovo su sada njihovi tragovi.

 

Zri klasje

Ta spoljasnjost su bila žita. Ta spoljašnjost su bili vozovi. Ta spoljašnjost je bila zova, šimšir, bulka, trava, vinova loza. Ta spoljašnjost je BILA!

 

Zri klasje

Ne znam GDE JE sada ta spoljašnjost. Ova spoljašnjost koju sada gledam-ista je. Ali ona nikada neće moći da bude SAMO spoljašnjost. Ona je nerazdvojivo vezena uz moju Unutrašnjost. Više nikada neću moći da je gledam, a da je u sebi ne spajam sa svojom Prošlošću Koje Se Ne Sećam. Boli me što se ne sećam. Boli me što mi je sve postalo strano. Žudim da se povežem. Da prospem sebe po ovim prašnjavim putevima. Da istetoviram svoju nežnost po tvom zelenilu. Po tvojim žitima.

Zri klasje

A ti me pitaš gde si ti u mojoj Unutrašnjosti? Sumnjaš u postojanje sebe u meni? Da li bih znala za to da se nisam vratila? Kakvim bih te zatekla da sam došla kasnije? Ranije? Da li bih te zatekla?

Zri klasje

 

Da se nisam vratila- da li bih mogla da te prizovem u svojoj svesti? Da te se setim. Želela bih da uvek mogu da te nacrtam, precizno. Da li si ti: začaran?

Zri klasje

Osećam da sve može da nestane, samo ti ne. Kada bi ti nestao, šta bih onda ja? Potrebno mi je da znam da postojiš, čak i ako ja nisam tu. Samo da se mislima na tebe oslonim. Samo da se u sećanju u tebi ušuškam. Znaš kako je teško kad si dalek i sam.

 

Mislila sam da će ovaj ostanak duže trajati. Već moram da odem.

Zri klasje

Zato sam te tražila danas, klasje. Da se pozdravimo. Ti si to prepoznao. Ljut si. Ti si uvek tu, a ja odlazim i dolazim kad hoću. Ti si vezan za ovu zemlju. Ti ne možeš da biraš. Jesi li na to ljubomoran?
Nema veze, izmislila sam drugi razlog da prošetam- nabrala sam poljsko cveće. Dok sam stgla kući sve latice su otpale. Danas me niko ne voli.

 

Kako ne shvatate, vi žita i latice, više ćemo se voleti kad se vratim?

Zri klasje

I sunce zna da su svi naši sastanci po svetu bili lepi (mi se nekako uvek sretnemo), ali da su Ovde najlepši. Svako sunce to zna ! Ta druga klasja, ona nikada neće biti – klasja Kraljevaca. Ona neće imati – Unutrušnjost.
Ono što iz sebe utiskujemo u stvari- čini njihovu dušu. Ono što im dajemo- oživljava ih. Samo vi ste živi, vi- žita Kraljevaca.

Zri klasje

Šta li ću o vama novo otkriti kad se vratim?

Zri klasje

Da li ću te brzo zaboraviti tamo gde idem?

Hoću.

Zri klasje

Ah, ti ne razumeš moj način voljenja.

Zri klasje

To nije nedostatak ljubavi, to je višak ljubavi usmerene prema drugim stvarima. Drugim poljima. Travama. Žitama. Svi oni su moji. Moji.

Zri klasje

Možda sam ja veća od mog sela.

Zri klasje

O ne brini, za mene ništa ne prolazi.

Svaki trenutak moje prošlosti i dalje TRAJE. Evo, SADA traje.

Osećam ga kao da se upravo sada dešava. Iako pripada nekom dalekom okviru. Samo ponekad te trenutke zaklonim. Bacam ih po sebi, igram se sa njima u sebi, sa sobom.
Odlazim od tebe da bih te još više volela.
Ne boj se, u meni si.

Možda sam prevelika za ovaj svet.
Prostor mi je tesan, patim- jer ne mogu u jednom trenutku da budem na više mesta.

Zri klasje

Ipak, ne znam da li to znaš, niti da li ćeš mi to oprostiti, ali-

Zri klasje

Voda je moj pra-zavičaj. I sada je ona moj pokretni dom, moj nemir. Čeka me i nada mi se, već dugo. A ja sam se zaglavila ovde sa tobom, u tebi. Pripadam ti- rodjenjem. Nisam te ja izabrala-zar ne? Možda si ti mene? Preci u mojoj krvi su te izabrali, ja sam slepo sledila. I onda sam otišla dalje u svoje porodično stablo, povezala se i sa drugim, daljim precima i tako stigla unazad do Pra-Okeana. Pronašla sam vodu. Tragajući. A tebe sam oduvek imala.
Ti si oduvek bio- moj. Shvatas sada zašto mi ipak treba, Ona? Shvataš zašto je ona- Ona? Ženskog roda? Voda je žena, ona je ja. Ti si sve suprotno meni- mali, skučen, zatvoren, jednostavan i zato si muško. Zato ću uvek ići njoj- da postignem jedinstvo sa samom sobom. Zato ću se uvek tebi vraćati, jer su moji preci tako hteli. Da budem u jedinstvu sa- čim? Nikada to nisam saznala. Ti me možeš samo muški, na prevaru, zadržati u sebi.

Zri klasje

Patim zbog toga i ja, ne samo ti. Da li ti uopste patiš? Da li si sposoban za patnju? Da li ti ispoljavas kišom, transpiracijom svog lišća ili ovim vetrom kojim si mi pokidao sve latice? Je l’ to bio šamar? Tvoj šamar.

Zri klasje

Pa ti si ravnodušan. Ti ne osećaš. Ja te izmišljam. Ulivam svoju tugu u tebe, a ti mi je vraćaš.

Zri klasje

Ipak, kažu da je ovde nekada bilo Panonsko more, mozda je moje traganje u prošlost donde doseglo? Možda je to ono što nosim u genima. Mozda je to ta OBOSTRANOST.

Zri klasje

Klasje je moja nova opsesija. Izmiče mi, kao i sve druge opsesije. Kad prestane da izmiče, prestaće i opsesija.

Zri klasje

Nešto me stalno goni da idem istim putevima tražeći nešto, a ne nalazim ništa drugo nego tu samu potrebu, koja se gladno pruža u nedogled i ništa ne može da je zadovolji. Stalno tragam za traganjem. Uvek nadjem nemir, zbog Nenadjenoga.

 

 

 

 

Pročitajte još i putopise iz

Njujorka 

Budve

Delavera 

2 Comments

  • Kristina

    децембар 2, 2017 at 6:52 am

    Super je blog , ja obožavam prirodu jer i sama živim u njoj, ja na svom blogu pišem o svakodnevnom životu maloga čovjeka , jer o tome nitko ne piše

    1. MiraCle

      децембар 3, 2017 at 12:20 am

      Drago mi je da jos ima takvih ljudi :=). Hvala na komplimentu, puno pozdrava.

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prev Post Next Post