Blog post

 

Pred vama je moja zbirka citata o putovanjima, koju već dugo pažljivo skupljam. Govori nam pre svega o jednom unutrašnjem putovanju, pa tek onda o bukvalnom pojmu putovanja, koje je  samo jedna od njegovih formi i simbola. Govori nam o mnogo čemu, a možda ponajmanje- o putovanju samom.

  „Bože! Zašto si mi dao srce koje me bez prestanka vuče za daljinom i lepotom nevidjenih krajeva? Zašto si učinio da sreća moja uvek boravi onde gde mene nema?“ Ivo Andrić
„Tražeći ono što mi treba, a što ni sam ne znam šta je, išao sam od čoveka do čoveka, i video sam da svi oni zajedno imaju manje nego što imam ja, koji ništa nemam, i da sam kod svakog ostavio ponešto od onoga što nemam i što tražim.“~ Ivo Andrić
„Mnogi nadju ono što su tražili, a izgube sebe.“~ Ivo Andrić
„Ni putovanja izgleda više ne pomažu. Ono od čega bežim ide sa mnom. Pre mene stiže u mesto koje je cilj moga puta i dočekuje me na stanici, vodi u hotel i prati po gradu. Putovanja za mene gube draž i smisao. Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. “~ Ivo Andrić

‚‚Putovanja? Čemu? Zašto tražiti tuđa lica i nove predele da iz njih, kao iz razasutih slova, slažeš uvek isti odgovor na uvek ista pitanja. Zar nije bolje ostati kod kuće, bolje i dostojnije? Smrt će doći i tamo. Kad pomislim da sam se nekad čudio zabelešci Paul Valery-a o besmislenosti putovanja, a sad bih je i ja mogao napisati i potpisati! Izgleda mi kao da sam izneverio svoju lutalačku mladost, ali to je netačna samooptužba. Izneverava, izgleda, ona mene."~ Ivo Andrić
„Srećni i pametni malo putuju i u retkim putovanjima nalaze sve što im treba: što čovek od putovanja i može da dobije. A nesrećni kruže i krstare svetom, uzalud tražeći i ne nalazeći svoje putovanje. Ono što svaki čovek treba da nadje ostajući kod svoje kuće, to se ne može naći u svetu.“~ Ivo Andrić

 

  “Davno je rečeno da je najbolje da kada čovek negde ode tamo i ostane, jer ako se vrati neće zateći ono što je ostavio.” ~ Stevan Sremac
 “Čovek se otisne u svet tražeći nešto, a onda se vrati kući da to i pronadje.”
“Neću ni pisma da pišem! Zašto ikome da kažem kako se menjam? Ako se menjam- ne ostajem onaj koji sam bio, a ako sam od sada nešto drugo jasno je da više nemam poznanika. Pisati dakle potpunim strancima, ljudima koji me ne poznaju- nemoguće je.”~ Rilke
“Ležao je u krevetu i čekao da mu dodje život. Pošto život nije dolazio, shvatio je da mora da ustane i ode da ga sam potraži.” ~ Tomas Man
„Samo je jednoga dana usred predavanja pogledao kroz prozor i rekao svojim studentima: Moram da idem, imam sastanak sa prolećem. I nikada se više nije vratio.“~ Mirča Elijade
„Cilj je mnogo važniji od brzine. Mnogi idu brzo nigde.“
„Ljudi više snevaju o povratku, nego o polasku“ ~ Paulo Koeljo
„Oni koji se ne kreću- ne primećuju svoje okove. “~ Rosa Luxemburg
 „Želim da odem kući, ali je još nisam našao.“
     „Što se čovek duže zadrži na jednom mestu- stvari i ljudi se sve više raspuštaju, kvare i počnu namerno da smrde- baš za vas!“ ~ Selin
„Zašto odlaziš? Da bi mogao da se vratiš. Da bi mogao da vidiš mesto iz kojeg dolaziš novim očima i u novim bojama. I da ljudi tebe vide drugačije, takođe. Vratiti se onde odakle si otišao, nije isto što i nikada ne otići.“ Teri Pračet

"Ali putnici pravi oni su što kreću
 Zbog puta; i laka srca, ko baloni
 Nikad s pravca svoga usuda ne skreću;
 Kažu:napred! Zašto? To ne znaju oni.
 Čudan je to usud, gde cilj mesto menja;
 Kako nije nigde, može biti svugde!
 Čovek, kome nada nikada ne jenja,
 Da pronadje spokoj juri poput lude!
 Bogatstvo gradova, pejzaža, vidika
 nemaše u sebi tajnu nedostižnu
 onoga sto slučaj oblacima slika
 Gorko li saznanje čeka povratnika!
 Svet monoton, mali, vraća svakog časa
 Danas, sutra, uvek- obris našeg lika:
 U pesku dosade, oazu užasa!
 Otići? Ostati? Ako moraš-idi;
 Ostaj-ako možeš. Beži se i stoji
 da se vara kobni dušman što sve vidi-vreme!“

~Bodler “Cveće zla”, odlomci iz pesme       “Putovanje”

 „Duboko i s čudesnim uzbudjenjem osećam koliko je za mene bilo lepo i značajno to što sam doživeo: da sam jednom imao domovinu! Da sam jednom u jednom malom mestu na Zemlji poznavao sve kuće i njihove prozore i sve ljude iza njih! Da sam drvo, još uvek bih bio tamo. Ali ne mogu da želim da se ponovi ono što je bilo. Povremeno to uradim u svojim snovima i pesmama, ali u stvarnosti ne želim. S vremena na vreme provedem po koju noć u nostalgiji. Ali da živim tamo svakoga sata imao bih nostalgiju za lepim starim vremenima koja su davno protekla.To ne bi bilo dobro. Samo ponekad treba tamo da se baci pogled. Pa makar to bilo i samo u snu, pa makar i ne tako često.“
~ Herman Hese

 

 “ Jedan čovek je pokušavao da pređe put preko reke. Pokušao je mnogo puta, a onda se vraćao natrag. Onda je video starog poznanika na drugoj strani. Povikao je: "Kako ste prešli put?" Poznanik je odgovorio: "Nikada nisam prelazio. Ja sam rođen na ovoj strani." Ima ljudi koji uvek misle o udaljenoj obali. Udaljeno uvek izgleda lepo, udaljeno ima svoj vlastiti magnetizam, jer je pokriveno izmaglicom. Međutim, okean je isti. To zavisi od vašeg izbora. Nije ništa pogrešno otići do tog okeana, ali otići radi pravih razloga. Možda jednostavno izbegavate skok na ovoj obali. Onda čak i ako vas čamac odveze do druge obale,onog momenta kada dospete do druge obale počećete da mislite o ovoj obali, jer će onda ona biti udaljena tačka. I mnogo puta, u mnogo života, vi ste uradili ovo. Promenili ste obalu, ali niste načinili skok.“ ~ Osho
       "Zbog toga je saopšteno da su se mnogi zen majstori grohotom smejali kada su postali probuđeni. Njihovi učenici nisu mogli razumeti, njihovi saputnici nisu mogli razumeti šta se dogodilo. Zašto ludo urliču? Čemu taj smeh? Oni su se smejali zbog opšte besmislenosti. Tražili su ono što su već bili, trčali su za nečim što je već bilo u njima; tražili su nešto negde drugde što je bilo skriveno u samom tragaocu.Tragalac je tražen; putnik je cilj. " ~ Osho

 “Sa daljinom je isto kao sa budućnošću: čim pojurimo tamo i kada nam tamo postane ovde, sve je kao i maločas-opet smo se obreli u svojoj nemaštini.” ~ Gete
 "Video sam prelaženje okeana s ove strane na onu, i sa one strane na ovu. Odlazeći kući ja onda razmišljam, i dalje, o toj žudnji da se nekud ode, i odande gde smo najsretniji. Uvek sam imao tu želju da nestanem u daljini. Da otputujem, da napustim, da ostavim. Ne valja to – kažem samom sebi... Jedan drugi glas u meni na to dovikuje mi da se varam. I da sreće nema van onog mesta gde smo proveli detinjstvo i gde smo se rodili. Čoveku je potrebno da zna da se nekud ne može više vratiti, pa da uvidi kako je tamo sretan bio.“ ~ Miloš Crnjanski
 „Od svakog grada u kome mi je prolazio život ostali su u meni samo njegovi rubovi kako se ocrtavahu noću na nebu. I tako, ja imam u sebi sve te različite noći, uvek isto nebo i različite pruge gradskih rubova. U meni je zato večnost i sve mi je svejedno.“~ Miloš Crnjanski

 

„Iako putujemo širom sveta da pronađemo lepotu, moramo je nositi i u sebi, inače je pronaći nećemo“ – Ralf Waldo Emerson

 

‚‚Kad odeš, prostor za tobom sklapa se kao voda. Nemoj se osvrtati: ničeg van tebe nema. Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo. Mesta koja volimo ne možemo napustiti."

 

"Dolazi vreme snegova. Teško onom ko sada nema zavičaja."Fridrih Niče

"Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova.Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto i nametne uslove." ~  Meša Selimović
 ‚‚Nešto nije u redu sa mnom, ili sa svijetom, ili je u redu i sa mnom i sa svijetom, ali ne možemo vezu da uspostavimo, nikakvu. Da li je iko uspostavlja, ili ljudi lažu, pretvarajući se da nema raskida ili im je svejedno, a održavaju samo privid. Da li je moguća ikakva veza izmedju čovjeka i svijeta osim moranja? Ja ne biram ono što imam. Ne biram, u stvari, ništa, ni rodjenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Još je čudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tudje, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom, od dijetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjecanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate."~ Meša Selimović
„Nešto mi se učinio čudan taj njegov raj. Možda je on lepu sliku života, kako ga zamislja, kako ga želi, vezao za ovaj grad, bez ikakvog opravdanja, iz čiste želje da negde tako bude. Da bi mogao misliti o njoj, gledajući našu sirotinju, da bi se mogao tešiti gledajući naš jad. A možda je više od toga: vera i želja da ima negde jedan grad, da ima negde jedna zemlja, gde život nije muka i nepravda. A ako ima na jednom mestu, zašto ne bi bilo i na drugom? Taj grad iz mašte stvorila je želja da bude. Nema ga, a on to neće da zna.“~ Meša Selimović

 

 „Za nekoga ko nikad nije ni bio predodredjen za ovaj svet, moram da priznam- teško mi je da ga napustim. Naravno, kažu da je svaki atom u našem telu nekada bio deo zvezda. Ako je tako...možda ja i ne odlazim, možda se vraćam kući.“ ~ iz filma „Gataka“

 

 „Seme sam, što čuva u sebi neproklijalo vreme. Ja ne upoznajem svet, već ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene. Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koračao. I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprekidno se osvrćem. A u sebi se smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka. Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i u nekakvom prostoru, ako u sebi ne nosi sva vremena i prostore?“ ~ Mika Antić
 „Zar ne misliš da je dirljivo smešna ova mala čekaonica između lutanja i lutanja?“ ~ Miroslav Antić
 ‚‚Moj dom je moja zemlja, a ona je na nebu. Moj dom je, dakle, nebo. A ono je u svemiru. Moj dom je, dakle, vasiona. A ona je u mojoj glavi. Znači da ja nemam drugog zavičaja - sem sebe!"~ Miroslav Antić
„Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Još ređi oni koji shvataju slobodu granice.“ ~ Miroslav Antić
 
„Da li sam svuda gde su mi tragovi? 
Ko zna s čim sam se spajao a nisam ga ni takao.
 Ali ipak uz mene se može, mada je neobično. 
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.
 Sve češće mi se čini da nisam nikakav oblik, 
već da slobodno jedrim kroz sopstveno pijanstvo - 
prepušten sunčevom vetru odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično, 
sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem. 
Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće. 
Ponekad izmislim sadašnjost, 
da imam gde da prenoćim. 
Isuviše sam video, da bih smeo da tvrdim, 
mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.
 Ali ipak uz mene se može, mada je neobično. 
Sa mnom je opasno voleti,ja nikad ne zaboravljam. 
Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju. 
Nejasna mi je vera spremna da u mene veruje. 
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode. 
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir. 
Al ipak uz mene se može, mada je neobično, 
sa mnom je čudno cak i umreti,
 jer ja se ne završavam."

~ Miroslav Antić
 „Ćoveka negde rode, usput, i onda je on osuđen na zavičaj.“-Miroslav Antić
 „Kjerkegor kaze: Nema nikakvog Ovde i Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i Nigde. A stari dobri momak Ricard Bak dopisao je ispod toga nesto potpuno suprotno. Obojica su u pravu.“-Miroslav Antić
„Valjalo bi posvetiti tri godine života crtanju geografskih karata. Na svakoj karti namerno izostaviti taj grad. Njega ionako odavno, savršeno, nema.“ Miroslav Antić
 "Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine."~ Mika Antić
„Ja sam slobodan i zato sam izgubljen.“ Franc Kafka
 „Ono što tražiš - traži tebe.“ Rumi



"Budi miran i čekaj. Možda okean ka kome si se uputio upravo sada stremi ka tebi i svom silinom žuri ka obali." Rumi
„Čudno je vratiti se kući. Kao da se ništa se nije promenilo, sve izgleda i miriše isto. Onda shvatiš da jedina stvar koja se promenila- si ti.“ ~ iz filma „Neobičan slučaj Bendžamina Batona“
 „Postoje dve vrste nomada. Oni koji pripadaju svuda, i oni koji ne pripadaju nigde.“ ~ iz filma "Staze"
 ‚‚You know what's wrong with you, Miss Whoever-you-are? You call yourself a free spirit, a "wild thing," and you're terrified somebody's gonna stick you in a cage. Well baby, you're already in that cage. You built it yourself. And it's not bounded in the west by Tulip, Texas, or in the east by Somali-land. It's wherever you go. Because no matter where you run, you just end up running into yourself." ~ iz fima ‚‚Doručak kod Tifanija"
 „Putujemo rečima i razmišljamo koracima“ ~ Milan Mladenović, EKV
Does it go from east to west
Bodyfree and bodyless
Come again just to start a fresh
Once again to find a home
In the moment of the meantime“ 

~ Anthony Kiedis, iz pesme "Venice Queen" RHCP

 

Kad lutali smo svijetom
kao raspršeno sjeme,
govorili smo sebi -
to je za neko vrijeme.

I ne znajući da smo
na izgubljenom brodu
mi vikali smo: "Kopno!"
a gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kišne noći,
govorili smo za se
da ljubav tek će doći.

Postavljali smo stvari,
ali opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit ćemo drugo.

Kad rađala se sreća
i čekala je slava,
pomišljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vraćaju se skoro.

Gdje najviše smo dali
dobijali smo manje,
ali mislili smo - to je
tek privremeno stanje.

Kad gubili smo život,
govorili smo: "Neka"
i vjerovali čvrsto
da pravi tek nas čeka.

Putovali smo dalje
kad davno već smo stigli.
Tek počeli smo nešto,
a drugo već smo bili.

I ostali smo tako
kraj odlazeće vode,
nerazjašnjeni sasvim
i pomalo van mode.

U započetoj priči
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kući
približili do praga.

U privremenom redu
nekorištenih stvari
ni osjetili nismo
da sami smo, i stari.

Dok vjerovali još smo
da samo put se mijenja,
mi rekli smo si zbogom
govoreć doviđenja.

~ Arsen Dedić, "Balada o prolaznosti"  

 

Pročitajte još i :

 

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prev Post Next Post