Blog post

Putujem pišući i pišem putujući.

Putujem da bih pisala. Pišem da bih otputovala. Pisanje i putovanje paralelno teku, ukrštajući se i medjusobno smenjujući u ulogama uzroka i posledice. Ja sam tu samo posmatrač- neko ko teče zajedno sa njima, potpuno predan i zavisan od njihovih strujanja. Nemam puno izbora kada me omame.

Ne znam čiji sam rob, kome pripadam.

Da li sam i sama putovanje?

Putnik nisam.

Toliko pišem da nemam vremena da putujem. Toliko pišem da izmišljam svoja putovanja, više nego što ih stvarno putujem. Mnogim predelima sam koračala samo u mašti, mnogima sam pevala, udvarala se, izdaleka, čekajući da se magle spuste.

Putnik nisam. Pretvaram se u svoje putovanje, postajem jedno sa njim, i granice moga sopstva se gube, rasipaju po cesti. Ne postoje granice izmedju mene i mog putovanja, moja ličnost se gubi i razliva po atlasu.

Šta sam onda ako ne putovanje samo?

Putujem pišući, pišem putujući

Da li sam pisanje?

Nisam ni pisac.

Previše putujem da bih stigla da pišem. Toliko putujem da ne stižem da prevedem u reči svu složenost svojih iskustava. Mnogim predelima sam koračala, a nisam ih opisala, jer su se stihovi nizali munjevitom brzinom, a ja sam ih pamtila, po duši redjala, čekajući da se magle dignu.

Pisac nisam. Pretvaram se u svoje pisanje, gubim se u njemu, ne znajući da li sam ikakav subjekat koji piše, ili ono što je napisano. Ne znajući da li sam sam prazan papir, koji čeka da bude ispisan. Ne znajući da li sam uspavani elektricitet u dubini mraka svog kompjutera. Ne znajući da li sam neka reč pojedinačna, vekovima istrajala kroz narode, čekajući da bude izgovorena.

Izgleda da sam neko putovanje koje samo sebe piše. Izgleda da sam neko pisanje koje samo sebe putuje. Izgleda da sam neko putopisanje.

Putujem pišući, pišem putujući

Putujem pišući i pišem putujući.

Nekad su moja putovanja izmišljena. Pišući, izmislim putovanje, pa ono posle nema izbora nego da se ostvari. Jer kada zapišem reč, zapečatim je i pustim u etar, ona nema drugog izbora nego da leti svemirom sve dok je svemir ne dešifruje i ispolji se u obliku nje. Pretvorivši se u moje reči, moj svemir stvori moja putovanja. Moja reč je tako jedno seme koje izrasta u putovanje.

Nekada su moja pisanja izmišljena. Putujući izmislim novo pisanje, i ono posle nema izbora nego da se zapiše. Jer kada zakoračim u nove puteve, moj korak sam nanese reči na papir, jer su moji koraci zaboravni, i treba im mapa po kojima će sami sebe voditi kroz život. Moj korak je tako, seme koje izrasta u poeziju.

Tako moje pisanje uvek postane putovanje, a putovanja se pretvaraju u pisanje.

Putujem pišući, pišem putujući

Putujem pišući i pišem putujući.

Kada nemam o čemu da pišem otputujem da bih imala. Kada nemam gde da putujem, sednem i pišem da bih otputovala.

Kako kaže Mika Antić „Sve češće mi se čini da nisam nikakav oblik, vec da slobodno jedrim kroz sopstveno pijanstvo“. Tako i ja bezazleno lebdim kroz sopstveno puto(piso)vanje, svom fluidnošću svog vazdušasto-vodenog bića. Puto(piso)vanje za mene je jedna beskonačna igra, jedna priča u bojama koja se oslikava na kaleiodoskopskom mozaiku moga postojanja.

Putovala sam tražeći sebe, čekajući da se sretnem sama sa sobom. U jednom sasvim novom mestu, dizajniranom po idejama mog arhitektonskog uma. Nadala sam se da ću naići sama na sebe, potrčati sebi u susret i postati jedno sa sobom. Na kraju, spojila sam se samo sa putovanjem. Ta druga ja, neka me čeka na mom poslednjem putovanju. Ako i jedno bude poslednje.

Pisala sam tražeći sebe, čekajući da se opišem. U jednoj novoj pesmi, sa nepoznatim metaforama, koje ću samo ja znati da razrešim. Sa stilskom figurom sinestezije. Nadala sam se da ću sresti sebe u u jednoj novoj pesmi, napisanoj po idejama mog kreativnog uma, i da ću se raspoznati u svojim rečima. Mislila sam da ću prepoznati sebe samo ako se vidim na papiru. Spojila sam se samo sa pisanjem. Ta druga ja, opisana, neka me čeka u mojoj poslednjoj pesmi. Ako i jedna bude poslednja.

Putujem pišući, pišem putujući

Putujem pišući, pišem putujući.

Nisam deifnisana, nisam završena. Ja sam beskonačna.

 

Fotografije: Mirjana Grasser

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prev Post Next Post