Blog post

Posle svog tog života na vodi i uz vodu, ponovo se vraćam u „civilizaciju“. Odmah me zatiče sve ono što podseća i potvrdjuje  zašto je čovek  ikada i napustio priorodu- zbog svoje potrebe da stvara umetnost, da shvati prirodne zakone i obelodani ih kroz nauku, da zagospodari sredinom, da vlada nad drugima, takmiči se i nadmeće, da gradi, da se krije u betonskim skloništima koje posle do besvesti ukrašava da ne bi poludeo od sive betonske svakodnevnice. Čim sam spustila svoju nožicu na rimsko tlo, odmah sam osetila taj zov velikog grada, taj poriv da se bude deo mase, da se prisustvuje svom tom haosu i brzini.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Pa ipak, Rim je uprkos globalizaciji i kapitalizmu, ostao tako romantičan i suptilan u svojoj suštini. Kaldrmaste ulice i trgovi sa fontanama. Velelpne crkve, oronuli hramovi i spomenici. Male prodavnice sa knjigama, slikama, gitarama i heklanim svećama. Restorani okićeni čipkastim belim kišobranima na stolovima umesto suncobrana. Plišani psi koji koji trče za golubovima. Izliveni detalji na arhitekturi najrazličitijih oblika. I sve te ruševine, pune tajni starih naroda, koji su ovuda nekada davno hodili. Rim je za mene bio otkrovenje i čista estetika.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Medju svom tom lepotom, kulturom i istorijom, osećala sam se kao Robinson Kruzo, odveć zarastao u korov, slučajno zalutao u stvaran svet. Još sam na svojoj koži mogla da osetim miris soli, i stezanje zelenih puzavica svuda po meni, koje je Majka Priroda na mene slala, da me veže. Znala sam da moram sebi da pružim dozu čovečnosti, pre nego što se opet povučem u morski i šumski svet.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Jer ja sam vrlo jednostavna- dajte mi more i planine, žaliću se da mi trebaju veliki gradovi u kojima mogu da se kultivišem. Dajte mi velike gradove u kojima ću se kultivisati, žaliću se da mi trebaju more i planine, u kojima ću se čistiti od otrova civilizacije. Dajte mi i more i planinu i veliki grad –  ućiću u apoteku tog grada, kupiti lekove protiv morske bolesti i otploviti dalje, tražeći nova savršena mesta za žvot, u kojima neću ostati. U arhitektonskom planu mog savršenog grada apoteke ne postoje (u stvarnim gradovima nažalost da), tako da je ona gore spomenuta apoteka u Viaredji bila kolateralna šteta.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Jer ja sam vrlo jednostavna- ja samo želim da osetim sve što boli ljudski rod, želim biti zemljani primerak (gotovo zamorče) one biološke teorije: ontologenija jedinke je rekapitulacija filogenije vrste. Želim živeti stolećima, vraćati se unazad i unazad kroz vekove,  osetiti svaku eru, svako pleme, svaki jezik, svaku migraciju. Osećati disanje prirode, osećati širenje svemira. Ići putevima starih Maja, starih Indijanaca, Aboridžana.

I tako me je put odveo u Rim, jer kuda je čovečanstvo hodilo, ako ne Rimom?

Stižem dakle ja u Rim i nalazim nekog presmešnog turističkog vodiča koji mi obećava da će me uvesti u Crkvu Svetog Petra preko reda- dakle da ne moram da čekam 6 sati, kao svi normalni ljudi. Ta njegova putanja ide preko Vatikanskih muzeja i Sikstinske kapele, odakle se nekim sumnjivim putevima provlačimo do crkve. On mi napominje da ću se prosvetliti čim kročim na svetu zemlju Vatikana, a ja se osećam prosvećenom još od aerodroma. Jer, uz dužno poštovanje prema Svetom Petru, za mene su u Rimu postojala samo dva sveca: Rafael i Mikelandjelo, i došla sam njih da vidim.

Pa ipak, pred tako krucijalne momente u životu, neka banalana stvar krene da nas ometa, kao što je recimo glad, žedj, wc, žulj, ili eto u mom slučaju- kafa. „Evo me spremnog da budem proglašen velikim pesnikom, a meni se posle podne spava“, čujem Bukovskog, dok pitam svog presmešnog turističkog vodiča gde mogu da nadjem Starbaks. On sav uvredjen govori da je sramota popiti Starbaks kafu u Italiji. Preskačem njegovo trabunjanje i pretražujem Starbaks na Guglu. Umesto lokacije Starbaksa izlazi mi članak sa naslovom „Zašto nema Starbaksa u Rimu“ i tako saznajem tu čuvenu priču. Naime idejni tvorac Starbaksa nije bio nikakav idejni tvorac. On je naprosto putovao Italijom, upoznao se sa italijanskom kulturom kafe, a onda se vratio u Ameriku i po principu copy-paste otvorio svoju kafeteriju. Posle se Starbaks proširio na ceo svet, ali Italijane nije mogao prevariti, jer su oni očigledno znali da prepoznaju sopstvenu kopiju.

 

Problem je medjutim što Starbaks nije zadržao iskonsku italijansku ideju o čistoti i žestini espresa, nego je, tipično američki, napravio mućkalicu sa gomilom raznih dodataka, preliva i likera.Tako je, izmedju ostalog, nastao nesrećni hibrid „karamel makijato“, koji je sve, samo ne makijato. Naime, ja sam imala tu čast da me moja draga profesorka italijanskog nauči korene reči od kojih su nastala imena italijanskih kafa. Tako „kapućino“ od reči „kapa“ znači „kapuljača“ odnosno- kafa sa kapicom od mleka. „Espreso“ znači „brzo“, što podrazumeva da se ova kafa pije s nogu, na eks.  A „espreso makijato“ od reči „makia“ što znači „mrlja“- predstavlja  espreso kafu sa mrljom od  mleka. Dakle tu nema nikakvog  prostora ni za puno mleka, ni za led, a kamoli ne za karamelu. Često sam se mučila objašnjavajući prodavačicama u Starbaksu da je karamel makijato pleonazam i da ne može da postoji ni po logičkim ni po gramatičkim zakonima, ali ko mene išta pita?

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Ipak, lako je sada biti pametan.Tada još uvek nisam znala za sve to, i tako naivna, neupućena i amerikanizovana odlazim u italijanski kafe želeći da  sednem i srčem kafu onako  natenane uz wifi. Medjutim u kafeu stolice za sedenje ni ne postoje, nego svi  drmaju za šankom espreso na eks, kao ja onomad rakijicu (onomad- misleći na ono kad sam bila mlada i luda…sad sam samo luda). Kada drmnu espreso, tako s nogu  pojedu i  kroasan, a onda se okrenu i odu daljem svojim putem: na posao, u pakao, ili gde već drugde. Ništa mi nisu bili jasni ovi Italijani. Pa ipak, kada si u Rimu, pij kafu kao Rimljanin, a kad si u Starbaksu pij kafu kao Amerikanac. U svakom slučaju, napokon shvatih zašto ne postoji Starbaks u Rimu i što je najvažnije- zašto nikada i neće postojati! I tek sada razumem reči starog mudrog turističkog vodiča, i njegovo trabunjanje, bog ga blagoslovio.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Posle ove digresije, ulazimo  „preko veze“ u Vatikan. Cela ova šetnja Vatikanskim muzejima mi liči na listanje mojih knjiga iz istorije umetnosti i estetike. Kako koračamo niz duge raskošne hodnike prepune umetničkih dela, vodič pada u trans i sa strašću priča o starim Rimljanima, starim Grcima i svemu što su stvorili. Mogu i sama da raspoznam dela Grka nasuprot delima Rimljana, jer su se Grci  zbog svoje idealističke prirode uvek trudili da prikažu ljude lepšim nego što su u stvarnosti, dok su Rimljani bili realističke orjentacije i prikazivali su subjekte u svoj njihovoj ružnoći. Tako da su grčke statue jednostavno i nedvosmisleno lepe. A  rimske statue su ružne, ali istovremeno lepe u svom prikazivanju ružnoće.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Tako nailazim na poznatu mi odnekud statuu. Bila je to skulptura Laokona i njegovih sinova, okovanih zmijama. Prepoznala sam je zbog literature od 1000 strana koju sam spremala za jedan ispit, da bi mi profesor vratio indeks uz objašnjenje kako je on upravo promenio spisak literature i da dolazim redovno na predavanja možda bih to i znala. Proklinjala sam i profesora i fakultet i svih 1000 strana te proklete literature, ali kada sam ugledala Laokona u Vatikanu, znala sam da je sve to ipak nekako vredelo. Bila sam jako ponosna što sam znala o toj statui sve što je turistički vodič objašnjavao, pa možda i više od njega. Ta statua je bila prototip gore opisanog grčkog ulepšavanja stvarnosti. U književnim delima o Laokonu spominju se njegova razjarena, od bola,  širom otvorena usta. Vajar pak prikazuje nešto suptilniju bol, smatrajući da je neumesno da se bol na licu toliko izrazi da na kraju unakazi statuu. Vajar je ovde pomirio estetske vrednosti vajarstva sa istorijski relevantnim činjenicama i predstavio Laokona u velikim bolovima, ali koji se šire celim njegovim telom, čime je pomerio fokus sa usta. Time je izbegao grotesknost figure. Izraz lica Laokona je sav napet od bola, ali istovremeno kao da je pomiren sa životom, odnosno sa smrću.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Ova izvandredna skulptura nastala je u Grčkoj u drugom veku i smatra se da su je Rimljani preneli u Rim  zato što je na indirektan način simbolizovala nastanak Rima. Naime, sudeći po Homerovoj Ilijadi, sveštenik Laokon je bio svedok trojanskih ratova. Kada su Ahajci ostavili Trojanskog konja pred kapijama Troje, Laokon se usprotivio da se ovaj „dar“ unese u Troju. Zaštitnica Ahajaca boginja Atina je zato poslala zmije na Laokona i njegove sinove. Postoji još nekoliko verzija ove priče, ali trenutno nisu relevantne. U svakom slučaju, Laokonova smrt je nastupila uporedo sa padom Troje, čime je uzrokovala bežanje Eneja u Italiju. Enej se smatra predakom Romula i Rema koji su osnovali Rim, tako da je Laokonova smrt indirektno vodila do osnivanja Rima.

Kasnije se statui gubi trag, i mnogo vekova kasnije, tačnije 1516.godine nadjena je u Rimu prilikom oranja. Očevici su odmah pozvali Mikelandjela da prouči statuu, a on ju je okarakterisao kao „predznak umetnosti“. Kada je shvaćeno poreklo i vrednost statue, odmah je premeštena u Vatikan, uz zvonjavu zvona na svim crkvama. Statui je falila ruka, koja je nadjena tek 1957. i pridodata Laokonu.

Iako sam sve vreme uživala u razgledanju, postajala sam nestrpljiva da vidim Rafaela. Ostatak grupe nije bio zainteresovan za to, pa je turistički vodič odlučio da nastavi dalje sa njima, a meni je fotografskim pamćenjem opisao kojim putem da idem da bih našla Rafaelovu sobu. Tražim je dugo i kad je konačno pronalazim- samo stojim ne dišući.

Lepote Italije: putovanje kroz Veneciju, Trst, Veronu, Viaredjo, Toskanu, Sardiniju

Nastavak možete pročitati OVDE.

Više slika na  Facebook-u.

Pročitajte još i:

 

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prev Post Next Post