Blog post

Da li sam svuda gde su mi tragovi?

Ko zna s čim sam se spajao

a nisam ga ni takao.

Možda sam boravio i u svom životu?

Mozda postoje izvesni znaci

ili kao da je neko stran?

Ali ipak uz mene se može,

mada je neobično.

Sa mnom je opasno ići,

ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini čovek

koji sumnja u sebe.

Sve češće mi se čini

da nisam nikakav oblik,

već da slobodno jedrim

kroz sopstveno pijanstvo

– prepušten sunčevom vetru

odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se može,

mada je neobično,

sa mnom je opasno hteti,

ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom,

poseban slučaj samoće.

Ponekad izmislim sadašnjost,

da imam gde da prenoćim.

Isuviše sam video,

da bih smeo da tvrdim,

mnogo toga sam saznao,

da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može,

mada je neobično.

Sa mnom je opasno voleti,

ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja

koja mene shvataju.

Nejasna mi je vera

spremna da u mene veruje.

Teško je biti okovan

u moju vrstu slobode.

Lako mi je s nemirom,

ne mogu da umirim mir.

Al ipak uz mene se može,

mada je neobično,

sa mnom je čudno cak i umreti,

jer ja se ne završavam.

 

Pročitajte još i: 

Putujem pišući, pišem putujući

Najlepši deo putovanja je…povratak

Ivo Andrić ~ Priče o moru

 

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prev Post Next Post