Blog post

Prvo što me asocira na Prag jesu njegove narandžaste boje. Ovaj grad najlepši je u jesen, kada njegovo drveće pridobije zlatnu boju okolnih zgrada. Tako priroda i arhitektura postanu jedno drugom kamuflaža, pripremajući se za zimu.

Prag je tako sav ušuškan po mojim zlatnim sećanjima, kao u božićnoj slami. Tako je topao i drag, kao vatra na njegovom trgu gde se peče prase pod sačom sa mirisom tamjana; kao kuvano vino sa karanfilčićem i cimetom, kojim grejem promrzle prste.

Prag je kolevka boemstva. Na njegovim prostorima živeo je kralj Boiia, koji je nazvao ovu zemlju po sebi- Boiihaem, odnosno Boemija. Vremenom se izraz „boem“ ustalio u Parizu, da opiše pridošlice iz Boemije ciganskog porekla i njihov slobodan nekonvencionalan način života. Kasnije je boem postao sinonim za umetnike i nomade generalno.

Boem je odrpan, neugledan, rasejan. Boem je nekako neopipljiv, vragolast, nadmoćan u svojoj nezainteresovanosti za ostatak sveta. Kao Jesenjin kad kaže- ja NAMERNO idem razbarušen.

Pročitala sam negde da nemar prema sopstvenoj odeći predstavlja nepoštovanje društva u kome se nalazimo. Boemi su bili majstori tog nepoštovanja. Istovremeno, to nepoštovanje je bilo prerušavanje. Kasnije, boemstvo je postalo pomodarstvo. Ulickana gospoda sa šeširima i njihovi mali notesi.

Boemi su bili preteča hipstera i hipika, koji su takodje podjednako neslavno nestali, utopivši se u svojim suprotnostima, koje su naglo prihvatile mase. Ostala je, kao i uvek, samo ideja.

Prag sve to pamti i čuva u sebi sve te velike ideje malih ljudi. Ideje su uvek velike,  ljudi su uvek mali.  Ljudi doduše, mogu da se uvećavaju proporcionalno sa svojim idejama, ali i najveći čovek ostaje manji od sopstvene ideje.

Prag se pravda. On nama ništa ne duguje, što se njega tiče. I sam je svašta pretrpeo i samo se prepušta vremenu. Vreme u kome ga zatičem ne bih mogla nazvati boemskim, pa ipak ponekad kad zapnem o kaldrmu, kad osetim miris tamjana i ukus vina, na momente mi se čini da vidim odakle dolaze i kuda idu sve ideje.

Prag je prestao da bude Boemija i postao Prag u 8.veku. Vojvotkinja i proročnica Libuše imala je viziju da će se na jednom brdu pored Vltave nalaziti grad koji će dodirnuti zvezde. Na tom brdu se nalazio čovek koji delje svoj kućni prag ili na češkom „prah“. Tako je Boemija prekrštena u Prag.

Grad je ubrzo postao sedište kraljeva iz loze Pšemislovića. U ovoj lozi se najviše istakao Karlo IV koji je imao veliku ulogu u izgradnji Praga i za vreme čije vladavine grad je postao prestonica Rimskog carstva.  Od Rimskog carstva, preko doba Habsburške monarhije, Austro-Ugarske,  Čehoslovačke, Prag je postao prestonica  Češke 1993. Danas Prag broji 1,2 miliona stanovnika, a godišnje ga poseti čak 4,4 miliona turista.

Turizam preti da uništi Prag, kao i ostale gradove. Ali kada to kaže jedan turista, kako da to ne zvuči licemerno? Tešim se da nisam turista, nego putnik, ali ne pravda li se time skoro svaki turista?

Prag se brani od površnih turista time što ga ne razumeju.

Izrodio je razne ličnosti da opravda svoju boemsku rapsodiju.

Ovde je, najpre, živeo Franc Kafka. Bilo je to u vreme Pruske. Kafka je govorio i pisao nemački. Kada koračam Pragom zamišljam kako koračam istim onim ulicama kojima je hodao i Kafka, udišem isti vazduh i svet samo za trenutak izgleda vedriji. Kafka je živeo u Zlatnoj ulici, u kući broj 22, jednom malom šarmantnom predsoblju Praga, širokom svega par metara.

Ova ulica nastala je u 16.veku i u njoj su navodno živeli alhemičari koji su tražili eliksir mladosti. Kafkin muzej se ne nalazi ovde, nego na drugom mestu u Pragu, pored postmoderne statue sa vrlo hrabrim imenom- Pišanje. Jedna druga posmoderna skulputra upravo je Kafkina glava, i to je neki skroz drugi Prag. Ne znam šta bi Kafka mislio o toj metamorfozi.

I Pišanje i Kafkina glava su delo vajara Davida Černija.

Ima nešto posebno u osećaju kada se konačno nadjete u gradu ili domu velikih književnika čija ste dela čitali. Na momente sva ta dela izadju pred vas i probude u vama davno doživljene emocije koje se odjednom razlistaju po vašoj duši paralelno sa stranicama belog mrtvog papira sa crnim slovima. Odjednom te stranice ožive i pokažu vam gde su nastale i tako dobiju novi smisao.

Shvatila sam kako će izgledati moja putovanja- tražiću sve gradove u kojima su rodjeni, živeli ili umrli moji omiljeni pisci, filozofi, naučnici. Biće to putovanje u meni, po meni.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Prag se tu ne zavšava. U njemu su takodje živeli astrofizičari Tiho Brahe i Kepler.

Opsednuta sam svemirom, još od kako je moj otac uzeo narandžu sa stola i plavu čašu u kojoj sam držala vodu za likovno. Rekao mi je: narandža je Sunce, a plava čaša je Zemlja. Onda je počeo da vrti času oko narandže. Šok koji sam pretrpela bio je bolan. Takve traume se nikada ne zaboravljaju. Od tada, više nikada nisam bila ista. Pokušavala sam sebi da pojednostavim svemir, da ga predstavim i zamislim. Nikada nisam uspela.

Na studijama filozofije imala sam predmet u kome smo radili istoriju astronomskih ideja, teorije prostora i vremena. Nekako, nikada nisam sasvim izašla iz tog predmeta. Ono što su započeli Grci pre dvadesetak vekova, nastavili su Nikola Kopernik, Brahe, Galileo i Kepler. Čak dva od tih velikih naučnika živela su u Pragu.

Za mene je svemir u izvesnom smislu bog. Zato sam panteista, jer vidim boga u svemu- u cvetu, u rosi, u mirisu trave, na nebu, u sazveždjima, u crnini kosmosa koja nam trepće izdaleka i otvara se kao muzička kutija Pitagorejaca. Uvek sam čula tu muziku, muziku planeta koje se okreću po notnim linijama i plešu svoje oktave. Čula sam je dok svi spavaju.

Počela sam da se bavim astrofotografijom, neuspešno. Počela sam da pišem poeziju o svemiru- tek malo uspešnije.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Kada je Tiho Brahe postavio temelje savremene astronomije, a Kepler ih razradio, Prag je zablistao kao jedna zvezda sama za sebe u svom antisvemiru.

Braheovu skicu po kojoj se Zemlja okreće oko Sunca kružnom linijom, njegov učenik Kepler je modifikovao shvativši da ta putanja nije krug, nego-elipsa. Elipsa je krug sa dva centra, kako je to još pokazala Hipatija u drugom veku nove ere.

Braheova grobnica se danas nalazi na Strarogradskom trgu u Pragu, u Crkvi Gospe od Tina. Nedaleko odatle je i Keplerov muzej, napravljen na mestu gde i sam Kepler živeo.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Simbol plodnog astronomskog perioda Praga obeležen je u Astronomskom satu. Ovo delo napravljeno je 1410. od strane astronoma Jana Sindela i časovničara Mikulusa iz Kadanje. Osim što pokazuje dnevno vreme, astronomski sat takodje prikazuje kretanje Sunca, Meseca i planeta. Prag se dakle ne interesuje puno za konvencionalnu upotrebu vremena, jer on živi u svom vremenu. Njegovo merenje vremena je astronomsko, jer je i sam- bezvremen.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija, josef sudek

Moja šizofrenija se ogleda u nemogućnosti da se opredelim za književnost, nauku ili umetnost. Prag je rešio da me ušuška u mojoj rastrzanosti, pa me šeta od Kafke, preko Brahea i Keplera, do jednog od najvećih fotografa svih vremena- Josefa Sudeka.

Misterija svemirskog prostora Brahea i Keplera sakupila se tako i suzila u jednom malom papirnom pravougaoniku, po kojoj je Kafka ispisao svoju književnost i tako mu dao značenje. Tako je nastala Sudekova fotografija, kao pomirenje prostora sa semantikom. Igra svetla i tame je i u pravougaoniku našla svoje mesto, ostavljajući zauvek nas posmatrače da probamo da odgonetnemo jednu ružu u jednoj staklenoj vazi pored prozora ili jedan trotoar u noći pun kontrasta. Sudek je ispresovao i sam Prag, zalepio ga zauvek na površinu jednog pravougaonika.

Sva lepota na svetu posledica je igre svetla i tame“– rekao je Tolstoj. Sudek je taj zanat usavršio.

Muzička kutija Pitagorejaca pretvara se u jednu novu kutiju- kutiju trodimenzionalnosti koja je zarobljena na dvodimenzionalnoj slici. Iz te kutije izlazi muzika koju stvaraju linije i konture. Fotografija jeste crtanje svetlošću, ali crtač je- tama.

Sudek je majstor tame, on crta mrakom, a svetlo koristi samo da tamu obuhvati.

Svetlo je mreža u kojoj se lovi tama. Svetlo nije cilj, nego posledica. Tama je nebrušeni sirovi  komad materije. Svetlo je nešto rafinirano, svetlo je panteističko. Kada bog stvara svet, on najpre stvara svetlost. Tako sobom ispunjava tamu.

Prag je stvorio i jednog drugog, meni dragog fotografa. Zvao se Jure Breceljnik. I Jure je stvorio Prag takodje, na ovoj fotografiji, za mene.  Otišao je i iz Praga, i iz mog života. A i svog.

Pitagorinu muziku u Pragu čuo je i kompozitor Bedrih Smetana. Njegovo delo nosi ime po reci Vltavi, koja se prostire kroz Prag tridesetak kilometara. I sam je živeo tik uz ovu reku, pored Karlovog mosta. Danas se tu nalazi njegov muzej.

Onda su prošla ta rafinirana vremena. Boemstvo je poprimilo druge oblike. Najveći beom čini mi se postao je rokenrol. Prag se izvinio posle smrti Džona Lenona iscrtavši jedan zid poezijom. Poezija treba da se piše svuda. Po svim zidovima, po trotoarima, po klupama. Čak i raspored oblaka po nebu treba da nam bude dokaz da i nebo piše poeziju oblacima samo po sebi. Ko može da čita poeziju oblaka sa neba- spoznao je tajnu života.

Ponekad se nebo otvori, kao zavesa u pozorištu i pokaže nam viši horizont- kosmos koji zvezdama po sebi piše. Ko zna da čita filozofiju zvezda- spoznao je tajnu života nad životima.

O tome su ponešto znali i Kafka i Brahe i Kepler  i Sudek i Smetana. O tome je ponešto znao i Džon Lenon.

Zid Lenona policija je više puta prefarbavala, ali naravno – dzaba su krečili.

Džaba su krečili, jer je Michale Hutcence sa grupom INXS stigao u Prag da snimi video za pesmu Never Tear Us Apart i tako vratio rokenrol u Prag. A samim tim i boemizam.

Jedan, ciljno odabran, lampion kojim počinje video, vodi ka srebrnoj boji vode, panjevima i dalje do jeseni koja se po njima prosula- samo su stepenici po kojima se naša pažnja uspinje zajedno sa violinama do rukavica i lokni Majkla Hačensa. Kada odmahne glavom, Majklova kosa igra ples Jesenjina- ja namerno idem razbarušen.

Lepota magle mistifikuje labude koji ne znaju šta se oko njih dešava,  ali Never tear us apart jeste bila Majklova labudova pesma. Jer svi imamo krila iako neki od nas ne znaju zašto.

Ta pesma bila je i labudova pesma moje boemske duše. Tačno pamtim taj dan. Bilo je sumorno. Završila sam fakultet i zaposlila se. Bio je moj prvi radni dan. Pustila sam još jednom play i zauvek otišla iz Studenjaka. Znala sam da je tog dana umrla moja beomska duša, jer boem ne može da ima radno vreme. Od tada nekako bezuspešno pokušavam da se reanimiram. Dajem histerično otkaze, apliciram za vize, selim se sa jednog kraja planete na drugi, pa onda sve ispočetka. Moja duša to traži, samo da se zavarava nekom promenom. Ali i promena je u stvari jedina konstanta. Sve se menja, osim promene.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Kada sam bila mala pravila sam gradove od kockica. Onda ih rušila. Svaki grad ima svoje radoznalo dete- malog  nespretnog arhitektu  koje u svom zanosu slaže kocku na kocku i diže grad u visinu. Isto to dete jednim potezom svoje ruke iz nehata ruši ceo grad, jer mu više nije zabavno. To dete je čovečanstvo.

Evropa je prepuna ovakvih rana. Ipak,  Prag se nekako junački održao. Još uvek je tu, sklopljen kao neki trodimenzionalnli pazl, istrajava kroz vreme, boreći se sa potisnutom infantilnošću.

U Pragu kao da se nikada ništa nije srušilo, sve je tu.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Starogradski trg stoji ponosno i mirno. Raširio je svoja nedra, protegao se, odmara. Njegova skupština, osnovana 1338. i dalje je tu i prkosi vremenu. U Crkvi Gospe od Tina podignutoj  1380.  mirno spava Tiho Brahe.

Ispod trga nalaze se katakombe. Utisak iz posete katakombama sličan je utisku posle posete Koloseumu, ili svakom drugom mestu u kome je neko proveo jezive sate. Ne razumem ljudski mozak koji posećuje sablasne lokacije sa turističkim nabojem u sebi. Odavde izlazim prestrašena i treba mi- pivo. Pivnice u Pragu su nekako uvek logičan odgovor.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Kada odlazim dalje sa trga krećem se prema Vltavi. Izmedju starogradskog trga i Vltave prostire se Jevrejsko naselje sa 6 sinagoga  i čuvenim Jevrejskim grobljem. U Pragu je čak i groblje pretvoreno u umetničko delo.

Kada stignem do reke, ukrcavam se na brodić kojim plovim ispod Karlovog mosta. Karlo je postavio kamen temeljac na Praški ili Kameni most 1357., a most je završen u 15.veku, da bi po svom osnivaču dobio ime tek  1870. Na  njemu postoji 30 kipova. Svaki je poseban.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija, karlov most

U Pragu ima još mnogo mostova, manje impozantnih od Karlovog, ali svakako lepih.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,  karlov most

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Dok se vozim ispod mostova, razgledam prašku arhitekturu i čini mi se da ne postoji ružna zgrada. Svaka ima neku svoju čar. Jedna mi posebno bode oči, jer je drugačija. Ne uklapa se u tradicionalni Prag.

To je takozvana Dancing House, savremena zgrada u obliku balerine, koja je izgradjena devedesetih godina prošlog veka. Ženstveno se uvija uz muževnu arhitekturu starog Praga, pleše oko njega, i koketira tako da   niko na nju nije ravnodušen. Osim mene.

Nisam impresionirana sadašnjošću. Moraš malo da imaš paučine da bi za mene imala vrednost. Malo patine po ivicama. Nemoj se tako jeftino prodavati zgrado. Pokaži malo dostojanstva. Ličiš mi na kurvu.

Ali sam zato apsolutno zaljubljena u Katedralu Svetog Vida!

Njena gotika je egzotika. Njeni šiljci su ledenice od snega. Pećinski stalagmiti. Kaktusove bodlje. Pustinjsko trnje. Kad stojim pred njom osećam se tako zaštićeno. Njeni ornamenti su vojska. Gotika je za mene misterija koju ne želim nikada sasvim da odgonetnem.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Praški zamak je mesto na kome se nalazilo brdo gde je Lipuše imala viziju. Još uvek čvrsto stoji i dodiruje zvezde, baš kao u viziji.

Na kraju odlazim u Karlove Vari koje mi izgledaju kao sasvim dostojan produžetak Praga, jednako velelepan i graciozan.

Da, Prag se održao. Sija.

Njegovo zlato mi zaslepljuje oči.

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

sta posetiti u pragu, sta videte u pragu, turisticke atrakcije u pragu, istorija praga, republika ceska, boemija, boemstvo, boemska rapsodija,

Pred sam odlazak iz njega, zaslepljuje me jedan narandžasti pončo i uz njega jedan šareni šal, koje mi tako liče na sam Prag. Iz svakog grada ponesem nešto- list, kamen, razglednicu, magnet, ulaznicu iz muzeja, autobusku kartu. Ponekad kupim komad odeće da mogu da nosim taj grad na sebi.

Uvek je važno biti obučen u skladu sa gradom u kojem se nalazite, jer zapamtite – nemarnost prema odeći ukazuje na nepoštovanje prema svom okruženju. Ja namerno idem razbarušena, ali ne moram biti boem prema Boemiji. Dovoljno je biti samo-  Boem U Boemiji.

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prev Post